Ma­lo je ben­do­va ko­ji su obi­lje­ži­li rok sce­nu na eks Ju pro­sto­ri­ma i ko­ji su ra­di­li, svi­ra­li i sni­ma­li sve ove go­di­ne s istim ža­rom. Pro­te­kle če­ti­ri de­ce­ni­je rok sce­na u re­gi­o­nu ne mo­že se za­mi­sli­ti bez Di­vljih ja­go­da. No­vim al­bu­mom kult­ni bend pro­sla­vi­će 40 go­di­na po­sto­ja­nja na mu­zič­koj sce­ni. Pro­sla­vu ju­bi­le­ja na­ja­vi­li su pr­vim sin­glom „Zna­mo da je kraj” sa al­bu­ma ko­ji će bi­ti ob­ja­vljen u iz­da­nju Kro­a­ci­ja re­kord­sa. Po­red no­vog al­bu­ma za sve lju­bi­te­lje nji­ho­ve mu­zi­ke pri­pre­mi­li su i iz­ne­na­đe­nje u vi­du ilu­stro­va­ne bi­o­gra­fi­je ko­ja bi tre­ba­lo da ugle­da svje­tlost da­na u ok­to­bru. Idej­ni tvo­rac Di­vljih ja­go­da Ze­le Li­po­va­ča u raz­go­vo­ru za „Dan” ot­kri­va da će na no­vom al­bu­mu ugo­sti­ti ne­ke od pje­va­ča i mu­zi­ča­ra ko­ji su u du­goj ka­ri­je­ri bi­li dio ben­da, ali i sa­bi­ra uti­ske i pri­ča o ro­ken­ro­lu u pro­te­klih 40 go­di­na.
– Ni­je ma­la ci­fra, ali ja sam od onih ti­po­va ko­ji ne­ma­ju pred­sta­vu o vre­me­nu, pa je me­ni sve ta­ko br­zo pro­šlo. Sad još na­red­nih 40 go­di­na, pa će­mo sa­bi­ra­ti uti­ske. Bi­će no­vi stu­dij­ski al­bum i mo­žda je va­žno na­po­me­nu­ti da će on kon­cep­cij­ski bi­ti dru­ga­či­ji od svih pret­hod­nih. Ide­ju su mi da­li oni ko­ji vo­le i pra­te Di­vlje ja­go­de sve ove go­di­ne, na­rav­no na­ši fa­no­vi. Oni mi vi­še go­di­na po­na­vlja­ju ka­ko bi tre­bao da na­pra­vim al­bum gdje bih oku­pio sve pje­va­če i svi­ra­če ko­ji su pro­šli kroz bend. Ide­ja je bi­la do­bra, pri­hva­tio sam je od­mah, ali ono što je bi­lo ne­mo­gu­će u star­tu je­ste da oku­pim sve. Kroz Ja­go­de, od po­čet­ka do da­nas, pro­šao je ve­liki broj svi­ra­ča i pje­va­ča i pi­ta­nje je da li bi svi ima­li mje­sta na bi­ni. Ve­ći­na onih, ko­ji su na ne­ki na­čin upam­će­ni, tre­ba­lo bi da bu­du na ovom al­bu­mu. Li­sta go­sti­ju još ni­je go­to­va, ali mo­gu na­bro­ja­ti one ko­ji su po­tvr­di­li svo­je uče­šće. Od svi­ra­ča bi­će tu Ado­nis Do­ku­zo­vić (pr­vi bub­njar Ja­go­da), Sa­nin Ka­rić - le­gen­dar­ni bas gi­ta­ri­sta, Edin Še­ho­vić ( bub­njar na al­bu­mu Ko­nji), Vla­do Po­da­ni (kla­vi­a­tu­ri­sta na al­bu­mu Ko­nji), Ni­had Ju­suf­ho­džić (pr­vi bas gi­ta­ri­sta Ja­go­da). Ka­da go­vo­ri­mo o pje­va­či­ma, svoj do­la­zak su za sa­da po­tvr­di­li To­ni Jan­ko­vić, pr­vi pje­vač „Di­vljih ja­go­da”, Pe­ro Ga­lić po­znat po hi­to­vi­ma „Ma­ri­ja” i „Kap po kap”, Mar­ko Osma­no­vić (Vo­kal u pje­smi „Ne ni­sam ja”) le­gen­dar­ni Mla­den Vo­ji­čić Ti­fa, Ža­nil Ta­taj (vje­ro­vat­no naj­bo­lji hard&he­avy pje­vač na Bal­ka­nu), a po­sto­ji mo­guć­nost da nam se pri­dru­ži i Alen Isla­mo­vić. Upo­red­o sa stu­dij­skim al­bu­mom u ok­to­bru tre­ba­lo bi da se po­ja­vi­ i ilu­stro­va­na bi­o­gra­fi­ja „Di­vljih Ja­go­da”, sa fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je ni­kad do sa­da ni­su ob­ja­vlji­va­ne, ima­će pre­ko 200 stra­ni­ca. Na­ša dis­ko­graf­ska ku­ća Kro­a­ci­ja re­ko­rds će po­vo­dom tog ma­log ju­bi­le­ja ob­ja­vi­ti Ori­gi­nal Col­lec­tion, što pod­ra­zu­mi­je­va sve al­bu­me ko­ji su do sa­da iza­šli. Ako sve bu­de ka­ko tre­ba, do­bar dio na­bro­ja­ne eki­pe bi tre­ba­lo da se po­ja­vi i na kon­cer­ti­ma na je­sen i zi­mu ove go­di­ne u gra­do­vi­ma kao što su Be­o­grad, Sa­ra­je­vo, No­vi sad, Sko­plje, Za­greb, a na­dam se i Pod­go­ri­ca.
Ze­le ob­ja­šnja­va i da je sa­rad­nja sa Ale­nom tra­ja­la pu­no vi­še ne­go sa Ti­fom jer je on bio u ben­du pre­ko pet go­di­na.
– Za to vri­je­me smo uspje­li da sni­mi­mo pet al­bu­ma, od ko­jih je on na če­ti­ri bio Lead Vo­cal. Taj pe­ri­od je dis­ko­graf­ski vje­ro­vat­no bio naj­in­te­ziv­ni­ji, jer smo sva­ke go­di­ne ima­li no­vi al­bum i to je osta­vi­lo ve­li­ki trag ako bi se osvr­nu­li na pr­vih 40 go­di­na. Ka­da je u pi­ta­nju Ti­fa, na­še du­go­go­di­šnje pri­ja­telj­stvo tra­je i da­nas i me­ni je jed­no­stav­no bio ćejf da ura­di­mo je­dan al­bum. Ta­ko je i na­stao al­bum „Ko­nji” dav­ne 1988. go­di­ne, za ko­ji do­bar dio fa­no­va sma­tra da je to mo­žda i naj­bo­lji al­bum ko­ji sam ura­dio. Ti­fa će bi­ti sa na­ma i na kon­cer­tu 20. ju­na u Sa­ra­je­vu, za­jed­no sa sim­fo­nij­skim or­ke­strom, a ko­ji će sni­ma­ti BHRT.
Li­po­va­ča is­ti­če da je bez ob­zi­ra na vri­je­me, uvi­jek te­ško na­pra­vi­ti jed­nu uspje­šnu ka­ri­je­ru ko­ja tra­je to­li­ko go­di­na.
- Ne­ma ve­ze da li ka­ri­je­ra tra­je 10, 30 ili 40 go­di­na uvi­jek je isto te­ško, bez ob­zi­ra na okol­no­sti i uslo­ve u ko­ji­ma se bend na­la­zi. Kad po­gle­dam una­zad, uvi­jek mi se či­ni da sam iza­brao naj­te­ži put, jer sam sko­ro sa sva­kim no­vim al­bu­mom imao no­ve lju­de u ben­du i sva­kim no­vim al­bu­mom, ta­ko re­ći, bio na po­čet­ku. Iskre­no se na­dam da će na­red­nih 40 go­di­na bi­ti ma­lo lak­še. Uvi­jek sam vje­ro­vao da ja to mo­gu i da to že­lim da ra­dim, ali na­rav­no uz sve to, tre­ba­lo je pu­no ra­di­ti i ulo­ži­ti u svo­je zna­nje, što je na kra­ju u mom slu­ča­ju re­zul­ti­ra­lo ka­ri­je­rom ko­ja tra­je ovo­li­ko – ka­zao je Ze­le.
Ka­da je na­pi­sao pr­vu pje­smu „Je­di­na mo­ja” sa sa­mo 15 go­di­na, ni slu­tio ni­je, ka­ko ka­že, da će do­ži­vje­ti to­li­ku po­pu­lar­nost i na­klo­nost pu­bli­ke svih ovih go­di­na.
– Ni­ko ta­da, a naj­ma­nje ja, ni­je mo­gao pret­po­sta­vi­ti da će „Je­di­na mo­ja”, „Kri­vo je mo­re” ka­sni­je „Mo­to­ri” ali i ne­ke dru­ge pje­sme tra­ja­ti to­li­ko go­di­na. Jed­no­stav­no pu­bli­ka je ta ko­ja bi­ra šta že­li i šta joj je do­bro. Naj­ve­ća mi je na­gra­da kao auto­ru či­nje­ni­ca da ne­ke mo­je pje­sme sva­ka no­va ge­ne­ra­ci­ja pri­hva­ta kao da su nji­ho­ve – iskren je umjet­nik.
Ka­da je u pi­ta­nju pro­duk­ci­ja naš sa­go­vor­nik ka­že da se na no­vom al­bu­mu ne­će pu­no pro­mi­je­ni­ti, te da će osta­ti vjer­ni zvu­ku Di­vljih ja­go­da kao što su bi­li pri­je pet ili 35 go­di­na.
– Ako se do­bro pre­slu­ša­ju svi al­bu­mi Di­vljih ja­go­da, od pr­vog do zad­njeg, on­da je oči­gled­no da je sva­ki al­bum za se­be po­seb­na pri­ča, ali sa mo­jim pot­pi­som. Moj pot­pis se pr­ven­stve­no od­no­sio na zvuk gi­ta­re, ali i či­nje­ni­cu da sam, osim ne­ko­li­ko nu­me­ra, autor kom­plet­nog opu­sa Di­vljih ja­go­da. Sa sva­kim no­vim al­bu­mom ja sam iz­no­va na se­be mo­rao pre­u­ze­ti sva­ku vr­stu od­go­vor­no­sti (jer dru­go­ga ni­je bi­lo) i bez ob­zi­ra na sve pro­ble­me, ići da­lje. No­vi stu­dij­ski al­bum je pri­li­čan iza­zov iz raz­lo­ga što će na al­bu­mu, osim eki­pe sa ko­jom ra­dim već ne­ko­li­ko go­di­na (Li­vio, Emil i dva Da­mja­na) bi­ti i svi oni ko­je sam na­bro­jao, a ko­ji su ne­kad bi­li čla­no­vi ben­da. Ka­ko god bi­lo, ja ću na­sto­ja­ti da sve te sa­stoj­ke upo­tri­je­bim, iz­mik­sam i na­pra­vim ja­ko uku­san de­sert od Di­vljih ja­go­da – ka­zao je Li­po­va­ča.
Vje­ru­je da će bi­ti mno­go vi­še sa­rad­nje sa re­gi­o­nal­nim mu­zi­ča­ri­ma od sle­de­će go­di­ne.
– Ne­va­žno je da li do­la­ze iz Ma­ke­do­ni­je, Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je, Cr­ne Go­re ili Sr­bi­je uvi­jek mi je bi­lo dra­go i uvi­jek će mi bi­ti dra­go sa­ra­đi­va­ti sa ta­len­to­va­nim lju­di­ma, jer imam ja­ko pu­no pje­sa­ma i ide­ja i bi­lo bi šte­ta da to osta­ne po stra­ni. Me­đu­tim ka­ko sam bio za­u­zet ra­dom na svo­jim pro­jek­ti­ma, pro­šle go­di­ne sam iz­ba­cio al­bum in­stru­men­tal­ne mu­zi­ke „In­ter­nal Wa­ves of Lo­ve”, a ove go­di­ne ra­dim no­vi stu­dij­ski al­bum sa Di­vljim ja­go­da­ma, on­da će sa­rad­nja sa dru­gi­ma ma­lo sa­če­ka­ti, ali obe­ća­vam ne du­go – za­klju­čio je front­men Ja­go­da.
A.Šabotić

Rok kao umjet­nost ne po­sto­ji

Ko­li­ko je te­ško tra­ja­ti sve ove go­di­ne u rok mu­zi­ci, Ze­le od­go­va­ra:
- Rok kao umjet­nost na ovim pro­sto­ri­ma ne po­sto­ji i ni­kad ni­je bio po­pu­la­ran. Ko­li­ko god je ne­kad bi­lo te­ško, isto to­li­ko je i da­nas, ali to ne zna­či da ne­ko ko se že­li ba­vi­ti rok mu­zi­kom tre­ba da oka­či gi­ta­ru na zid i re­ći to je te­ško i da to ne ide. Sve ove go­di­ne gu­rao sam ko­li­ko sam znao i mo­gao, a da je mo­gu­će po­ka­zu­je i ovaj naš raz­go­vor. U sva­kom slu­ča­ju la­ko ni­je, ali ja ni­kad ni­sam išao li­ni­jom ma­njeg ot­po­ra, uvi­jek sam bio svoj i ra­dio is­klju­či­vo ono što sam mi­slio da tre­ba da ra­dim i ono što je me­ne či­ni­lo sreć­nim – iskren je Ze­le.

Da­lji­na me uda­lji­la od Ani­te

Sa­rad­nja sa na­šom Ani­tom Po­po­vić, za ko­ju ka­že da je ve­o­ma ta­len­to­va­na umjet­ni­ca, bi­la je sjaj­na, ali na­ža­lost se zbog da­lji­ne ni­je na­sta­vi­la.
- Mi­slim da to ra­di ja­ko do­bro i čak sam pri­mi­je­tio da ima pri­li­čan broj svo­jih fa­no­va. Na­ša uda­lje­nost je ma­lo ne­zgod­na, ja ži­vim na re­la­ci­ji Za­greb- Sa­ra­je­vo, ona je u Cr­noj Go­ri, bi­lo bi pu­no lak­še i bo­lje da smo bi­li vi­še za­jed­no i vje­ru­jem da smo mo­gli vi­še uči­ni­ti. Te pje­sme su osta­vi­le ne­ki trag i znam da je htje­la da sni­mi al­bum. Ja se u tu pri­ču na­ža­lost ni­sam mo­gao uklju­či­ti, jer nam se jed­no­stav­no ni­su po­klo­pi­li ni ter­mi­ni ni že­lje. Ona je oti­šla svo­jim pu­tem i ja na­rav­no da­lje - ka­zao je Ze­le.